Skip to content

ISTRAŽIVANJE: Da li mediji vole kulturu?

U periodu između 4. i 10. januara, tačno sedam dana pratila sam oblast kulture u medijima, tačnije njenu zastupljenost na tri nezavisna internet portala.

Ima li mesta za kulturu?

Kada sam pristupila istraživanju, uz pomoć Google pretraživača, pretražujući internet, tačnije srpske portale, odmah sam naišla na problem. Naime, neki od najpoznatijih portala nemaju odeljak posvećen kulturi. Stranicu kulture je zamenila zabava, koja se bazira na temama: JETSET, SVAŠTARA, HOLLYWOOD, RIJALITI, CELEBRITY, TRAČEVI, LAJKOVAČA…

„Kultura“ i „zabava“ su očigedno izgubile pravi smisao i modifikovane su u eri prilagođavanja i usmerenosti na čitaoca.

Danas, savremeni čitalac, želi instant informacije, odmah, sada! Upravo zbog toga, sadržaji postaju uprošćeni, naslovi senzacionalistički, primamljivi, terajući vas na samo jedan klik mišom.

Hiperserviranje i ažuriranje informacija postaje preduslov, a uspeh se meri u što većem broju poseta!

Viralno virtuelna realnost

„Hiperrealni svet je zavodljiv i on manipulira konzumente, a zvanično proglašene vrednosti su samo modeli i simulacije“
Bodrijar

 

Sa pojavom interneta i digitalne tehnologije polje novinarstva je doživelo velike promene u sadržaju i formatu.

Mediji proizvode virtuelnu realnost, i uz pomoć iluzije simuliraju stvarnost stvarajući sliku realistističnog izgleda.

Internet i pojava društvenih mreža stvorili su nove okvire u kome jedan običan čitalac postaje deo medija, tako što prati i učestvuje u svim bitnim događajima, i na taj način on dobija osećaj važnosti. Upravo zahvaljujući društvenim mrežama, čitaocu je pružena mogućnost učestvovanja u medijima, bez konvencionalnih okvira i ograničenja. Čitalac, predstavljajući se pod pseudonimom, se oslobađa svih inhibicija, i u stanju je da pokaže svoj alter ego. U tom slučaju zahvaljujući maski koju poseduje, virtuelna realnost mu pruža novo isksustvo i osećaj slobode, znajući da neće biti osuđeno njegovo lično JA.

MONDO, AGITPOP, E-NOVINE

U moru svakojakih internet portala, pažnju su mi privukla upravo ova tri. Preduslov za izbor je kao što sam napomenula njihova nezavisnost i pružanje informacija u oblasti kulture.

Svaki za sebe, obrađivao je vesti po njegovoj proceni značaja i pružao informacije od lokalnih do svetskih kulturnih dešavanja. Neki od portala su se više fokusirali na vesti iz Srbije, neki na regionalne teme, a svaki od njih je izdvojio mesto i za neku novost koju nam donose svetski mediji.

da li mediji vole kulturu

Portal Mondo je obrađivao teme o sjajnoj Ireni Josifovskoj i njenom koncertu na Kolarcu, o japanskoj pop kulturi u Domu omladine, kao i dobitnici nagrade “Bora Mihailović”, glumici Ljiljani Stjepanović.

I E-novine i Mondo su pisali o kandidatima za NIN-ovu nagradu.

Pored toga, E-novine su svakodnevno postavljale vesti za ljubitelje kulture, koji su se mogli informisati i o vestima sa područja ex-SFRJ. Izveštavali su o braći Koen, o premijeri Hičkokovog dokumentarca o holokaustu, o Horvatu- hrvatskom filozofu koji je posetio Beograd i bio gost Krokodilove kuće za pisce.

da li mediji u Srbiji vole kulturu

S druge strane, Agitpop je alternativni portal, koji na sasvim drugačiji nacin prilazi kulturi. Predstavio nam je pesmu koja je bila hit dana, obavestio nas o neobičnoj i edukativnoj izložbi fotografija Foto saveza Srbije. Pored nje, pozvao nas je i da posetimo izložbu fotografija autorke Dunje Pantic pod nazivom Magija.

Rezultat istraživanja

Prema grafikonu 1 i grafikonu 2 moguće je utvrditi da internet portal E-novine svakodnevno izveštava i sadrži veliki broj tekstova posvećenih kulturi.

Obzirom da portal obrađuje teme i iz ex-SFRJ, on obuhvata širok spektar vesti iz kulture pa samim tim poseduje kvalitetan sadržaj koji će sigurno prepoznati pravi ljubitelji umetnosti.

[Total: 2    Average: 5/5]

3 Comments

  1. […] U prethodnom postu pisala sam o uticaju hiperpodukcije na kulturu i sadržaj na srpskim portalima i o plasiranju nekvalitetnog sadržaja na internetu. Hiperprodukcija i dostupnost savremenih medija su doveli do popularizacije loših sadržaja, koji su ipak, moramo priznati uslovljeni samim razvojem društva, jezika i značenja. Ako se tome pridoda i veliki broj multimedijalnih odnosno kombinovanih tehnika onda je nesumnjivo reč o igranim i povezanim sektorima koji kao takvi savršeno funkcionišu. U tom slučaju, pričamo o viralnom, zatvorenom krugu koji za sada ispunjava sve uslove postojanja i razvitka na globalnom nivou. […]

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *