Skip to content

Dejvid Linč- Čovek slon

Filmovi Dejvida Linča, poetični i puni nadrealističkih elemenata su doveli do stvaranja prepoznatljivog stila poznatog kao „Lynchian žanr”. Raniji radovi ovog vrsnog reditelja su uglavnom bili eksperimentalni, „duboki” i psihološki. Linč, mag  filmske umetnosti, tražeći sebe sve više je stvarao i doprinosio umetnosti. Percepcija misli i osećanja, oslobađanje od ega i prenošenje u nadrealističke okvire je ono što predstavlja Linčov rad prepoznatljivim.

Razdvajajući surovu realnost od unutarnjeg sveta, kopajući i istražujući po ljudskoj psihi, otkriva sve najskrivenije delove ličnosti, njene želje, porive, slabosti… Iskušava ih i prenosi na filmsko platno.

Skromnim budžetom od 5,000,000 dolara, Čovek slon (engl. Elephant man), sniman u crno beloj tehnici, i s’ pažljivo odabranom muzikom predstavlja film za koji se može reći da je pomerio granice u filmskoj industriji. Dobio je čak osam nominacija za Oskara, za najbolji film, najbolju režiju, najbolji scenario, najboljeg glumca… S obzirom da ekipu glumaca cine sjajni Anthony Hopkins i John Hart, može se reći da se to i očekivalo.

Linč je u ovom filmu na vešt način iskritikovao vikorijansko doba u Engleskoj  i javno izneo problem diskriminacije od strane engleskog  društva  u 19. veku. Umesto da sugeriše, film nam jednostavno sve sam pokazuje i može se reći da je suptilnost  jedan od glavnih elemenata.

Zasnovan je na istinitoj priči i bazira se na životu Džona Merika, koji je gnusno mučen i odbačen zbog njegovih urođenih deformiteta. Njegov grubo izobličeni lik ispoljava karakteristike slona.

Ko je Džon Merik?

Režiser nam dozvoljava i pušta nas toliko blizu Džona, da u nekim trenucima imam osećaj da možemo da ga dohvatimo, opipamo. Sve dublje i dublje spoznajemo njegovu dušu.

Džon je zapravo mentalno stabilan čovek, čistog srca, duše, pun snova i ideala...U potrazi za dostojanstvom i normalnim životom, stičemo utisak da on treba pravog prijatelja i ljubavi.

Postepeno pravimo paralelu i podvlačimo crtu između dobra i zla, čistog i prljavog, ograničenog i otvorenog uma. Film nas stavlja pred  težak izazov –  da razjasnimo naše vrednosti u odnosu na vrednost vrlo posebnih ljudi. A sa druge strane, Linč nas tera da se zapitamo ko smo mi da osuđujemo bilo koga?

Džon kaže: Ljudi se boje onoga što ne razumeju I zaista, čovek idalje, posle toliko godina ne može da se nosi sa time i prihvati drugačijeg od sebe. Iako je 21. vek,  i pored velikog napretka u svim segmentima, rekla bih da svest čovečanstva nije uznapredovala, čak šta više ostala je na istom nivou.

Merik je umro prirodnom smrću- težina glave ga je savladala tokom sna i izazvala gušenje. Džonova smrt je posledica njegove „patetične“  ali beznadežne želje da bude „uspavan“ kao drugi ljudi.

Završna scena filma i poslednja slika sa zvezdama ukazuje na to da postoji svet izvan ovoga. Povezujući nas sa univerzumom, otkrivajući nam tajnu života posle smrti, i prelaska u sledeći denzitet, film se završava stihovima:

„…Nikada, nikada! Ništa neće umreti.

Potok teče, vetar duva,

Oblaci lebde, srce tuče.

Ništa neće umreti…“

 

A ja ti želim, dragi Džone, da u sledećem životu iskusiš „život“.

[Total: 4    Average: 4.8/5]

One Comment

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *