Skip to content

GMO, novi vid ropstva?

Na nedavno održanom Međunarodnom festivalu zelene kulture “Green Fest” za sve posetioce je pripremljen bogat program koji ima za cilj edukaciju građana u oblasti zaštite životne sredine.

Svečano otvaranje festivala je bilo u sredu, 13. Novembra, u Velikoj sali Doma omladine Beograda i tada je premijerno prikazan film GMO OMG. U ovom dokumentarnom filmu u trajanju od 90 minuta uspeli smo da dobijemo precizne odgovore na sva pitanja o GM semenu. Na sasvim vešt i konkretan način u obliku intervjua sa ljudima iz sveta nauke i poljoprivrede, čuli smo i jednu i drugu stranu priče.

GMO OMG: Scena iz filma
GMO OMG: Scena iz filma

Šta je GMO?

GMO je genetički modifikovan organizam, biljni ili životinjski, na kome su pri uzgoju metodom genetskog inženjeringa uneti geni nekog drugog organizma.

Koristeći se ovom tehnologijom naučnici žele da poboljšaju sposobnost biljke da raste u nematernjim sredinama, da se opire štetočinama kao i da bude tolerantna na ekstremne vremenske uslove. Pored nabrojanog, cilj je da se proizvede što više hrane (poput mleka kod krava). Upravo ovom metodom masovno se proizvodi genetski modifikovana hrana. Spisak ove hrane je dug, a najveći procenat čini upravo ona hrana koja se najviše koristi u ishrani, a to su kukuruz, soja, uljana repa, krompir, paradajz…

Ozloglašena firma za proizvodnju Gmo, Monsanto, je razvila dve ekonomski najznačajnije tehnologije , a to su uvođenje Bacillus thurigiensis (Bt) gena, kojom biljke počinju da proizvode sopstvene pesticide i tako uništavaju štetočine koji ih napadaju i tehnologija uvođenja gena rezistencije na glifosat, kojom se stvaraju semena rezistentna na glifosat (Roundap), herbicid koji proizvodi Monsanto.

Genetička modifikacija paradajza
Genetička modifikacija paradajza

Koje su posledice GMO?

GMO tehnologija se desetinama godina unazad koristi. Poslednjih godina se uveliko u medijima spekuliše da li je GMO hrana štetna. I dan danas, vode se bučne rasprave upravo na ovu temu. Rađena su i brojna ispitivanja.

Zagovornici biotehnologije prikazaju genetski inženjering u pozitivnom svetlu. Oni ističu da nema dokaza da GMO nepovoljnije deluje na životnu sredinu ili ispravnost namirnica. Gmo je plasiran kao jeftina i neškodljiva hrana, planetarno se širi na tržištu, i sasvim sigurno zauzima primat upravo zbog niske cene semena . U ovo vreme svetske krize, deluje kao jednostavno rešenje koje bi ubrzalo ekonomski razvoj i rešilo problem gladi na prenaseljenoj planeti.

Svetska zdravstvena organizacija (WHO) nabraja neke od potencijalnih rizika za ljudsko zdravlje kao što su toksičnost i tendencija izazivanja alergijskih reakcija, a već u trećoj ili četvrtoj generaciji Gmo izaziva sterilnost, tumore i povećanu smrtnost.

Kakvu hranu jedemo u Srbiji?

Sve bi bilo lakše da postoji zakon koji jasno nalaže da se na proizvodima istakne GM hrana. Poražavajuća je činjenica da ne znamo šta jedemo. Za sada, alternativa su organske pijace.

Kako bi deklaracija proizvoda trebala da izgleda
Kako bi deklaracija proizvoda koji sadrži GMO trebala da izgleda

Uticaj GMO-a na životnu sredinu

Genetski modifikovane biljke i životinje se razmnožavaju i kada se jednom puste u životnu sredinu, izvan laboratije ili oglednih polja, dolazi do evolutivnih procesa i promena u životnoj sredini koje čovek ne može da kontroliše. Nakon što su ekološke organizacije ukazale na ovaj problem, kompanije su počele da proizvode sorte bez reproduktivne sposobnosti (biljke koje ne stvaraju seme, već rađaju samo jednu godinu). Ovakvo seme se može koristiti za samo jednu godinu, a za sledeću godinu poljoprivrednik bi morao da kupi seme iznova od kompanije.

Čuvari semena

Očuvanjem domaćih, autohtonih vrsta semena na jedan način stajemo na put GM semenu.

“Banka sudnjeg dana”, koja se nalazi duboko u planini, na ostrvu Svicbergen, između Norveške i Severnog pola predstavlja globalni trezor semena koji treba da spase uzorke većine biljnih kultura koje čovek koristi u ishrani i sačuva ih od opasnosti koje im prete u današnjem svetu, od ratova, do prirodnih katastrofa. Upravo ovi čuvari semena se zalažu za očuvanje starih semena.

Banka sudnjeg dana, Svicbergen
Banka sudnjeg dana, Svicbergen

S druge strane, sasvim prirodno se nameće pitanje ko stoji iza ovog korporativnog vlasništva i da li ima dobre namere ili neku vrstu zloupotrebe?

Jer jedno je sigurno, ko poseduje hranu, kontroliše i države i ljude.

[Total: 3    Average: 5/5]

2 Comments

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *