Skip to content

Hiperprodukcija i 21. vek

U 21. veku, u vreme novih dostignuća, hiperpordukcija je zaokupirala tržište i uzela maha u mnogim oblastima, od finansija, bankarstva i prava pa čak i do umetnosti. Ako se pitate, kako umetnost i hipeproduktivnost kao pojmovi idu zajedno, možda se tu krije odgonetka koja nas navodi da se zapitamo da li se hipeproduktivno delo može nazvati umetnošću? Umetničko delo, stvarano iz osnovne ideje i mašte, koje je prošlo svoj proces i prenelo duh i energiju autora u njegovom nastajanju, nasuprot delu koje se štancuje, dok je autorski rad u drugom planu. Ima li to delo, kao takvo dublju poruku, ili se konkretizuje dajući instant, površnu i jasnu poruku? Nametnutu i pojednostavljenu od strane autora?

Više, brže, jače —> Lako, brzo, dostupno

Hiperpodukcija svesno i očekivano smanjuje kvalitet ali i neverovatno smanjuje cenu koštanja finalnog proizvoda. Što uslovljava, laički rečeno, nagomilavanje nekvalitetnog sadržaja i smanjenje njegove vrednosti.

Umetnost poslednjih godina itekako vodi žestoku borbu za opstanak. Prošlo je vreme u kome je važio uspostavljen, čvrst sistem umetničkih vrednosti. Danas umetnička produkcija i radovi u okviru nje „rade“ pomoću jeftinih i zavodljivih trikova i dosetki, vulgarizujući, pojednostavljujući i banalizujući stvarnost.

Mediji i hiperprodukcija

U prethodnom postu pisala sam o uticaju hiperpodukcije na kulturu i sadržaj na srpskim portalima i o plasiranju nekvalitetnog sadržaja na internetu. Hiperprodukcija i dostupnost savremenih medija su doveli do popularizacije „loših“ sadržaja, koji su ipak, moramo priznati uslovljeni samim razvojem društva, jezika i značenja. Ako se tome pridoda i veliki broj multimedijalnih odnosno kombinovanih tehnika onda je nesumnjivo reč o uigranim i povezanim sektorima koji kao takvi savršeno funkcionišu. U tom slučaju, pričamo o viralnom, zatvorenom krugu koji za sada ispunjava sve uslove postojanja i razvitka na globalnom nivou.

Hiperprodukcija u mnogim drugim sferama

Hipeprodukcija se naočigled najviše primećuje u muzičkoj industriji, pogotovo kod nas, u Srbiji. Laki tekstovi, ne tako dobri pevači, poruka jasna (Brushalter ne ide mi uz karakter, Moje gaćice isl.) dovode do vulgarizovane stvarnosti što dalje ima mnogo veće sociološke posledice na društvo u celini. Odnosi muškarca i žene, gde je ljubav i priznavanje osećanja povod srama, su isto tako upleteni u zamku hipeprodukcije od strane mas medija i marketinških reklama. Poruke su jasne – „svi težimo lepšem, brzom načinu života.“

Savremeni pisci se takođe nalaze pred osudom kritičara. Laka štiva sve lakše dobijaju put do publike, a teme romana najčešče obiluju erotskim sadržajima, skandalima, tračevima, neuzvraćenim ljubavima…

knjiga-grabljivica-simonida-milojkovic
Javlja se pomama pisaca koji žele da se proslave pišući o materalizaciji ljubavi na jednostavan, svima razumljiv način, a pouke gotovo da nema. Ciljna publika je obično neobrazovani narod niže klase koji se poistovećuje sa likom, što najčešče ima velike posledice na omladinu koja se pronalazi u tim delima.

[Total: 1    Average: 5/5]

Be First to Comment

    Ostavite odgovor

    Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *