Skip to content

Zdrava hrana, preko Čačka osvaja Srbiju

Organski gajena hrana se proizvodi na ekološki čistom i zdravom zemljištu, u čistom okruženju i bez upotrebe hemijskih sredstava- pesticida i hemijskih đubriva. Organska hrana sadrži i do 50% više hranljivih materija, vitamina i minerala. Osim toga ukus i miris kvalitetne i zdrave hrane se bitno razlikuje od one veštački proizvedene.

Što se tiče same proizvodnje, organska hrana mora biti proizvedena na način koji je u skladu sa organskim standardima a koje propisuju nacionalne vlade i međunarodne organizacije. Da bi se sertifikovali, svi proizvođači i prerađivači moraju ispuniti sve uslove i biti u mogućnosti da pokažu potpunu sledljivost svojih proizvoda. Dok je organski standard različito definisan u različitim pravnim sistemima kod nas je to još uvek nedovoljno regulisana oblast.

Pročitajte više: Top 5 saveta za zdravu ishranu

Široka je to priča. Složena. To je borba između istoka i zapada“, započinje Čačanin Zoran Ristanović, jedan od retkih ljudi u ovom kraju koji se bavi proizvodnjom organske hrane. Iz velike želje da živi i zasnuje porodicu u prirodi, nedaleko od samog grada ga je navelo da se okrene proizvodnji zdrave hrane. S druge strane, kako kaže, dovoljno je bilo da se osvrne i pogleda na okruženje zemalja u tranziciji- Češke, Slovačke, Bugarske, da vidi kako su one prošle i da shvati šta nas čeka u nedalekoj budućnosti.

organska-hrana-cacak-razgovor-sa-zoranom

Upravo to ga je i navelo da se 2000. godine preseli u Prijevor, selo nadomak Čačka i započne da radi na plodnoj 60 godina nedirnutoj zemlji. Kako kaže, samo podneblje, Pomoravlje je bogom dano za proizvodnju. Obiluje zdravom vodom- izvorima i potocima, kao i kvalitetnom gradskom vodom, što stvara početne uslove za prozvodnju. Pored čiste vode, ono što je primarno u gajenju i proizvodnji organske hrane jesu netretirano zemljište i dobar odabir semena. Može se slobodno reći da je netretirana zemlja preduslov za proizvodnju. U suprotnom, ako su ranije na zemlji korišćeni pesticidi i hemijska đubriva, zakon nalaže da je potrebno tri godine kako bi se očistilo takvo zemljište. Tokom te tri godine se prolazi kroz takozvani proces konverzije. S obzirom da Zoran poseduje veoma zdravu zemlju on ima pravo na skraćenje perioda konverzije. Mada, kako kaže, on lično ne priznaje nikakve konverzije, i prevođenje sa decenijama tretiranog zemljišta na par godina. Zemlja je zatrovana na duže, poremećen je mikoribološki sastav zemljišta, pa se, kako on smatra, takva zemlja ne može decenijama povratiti. Zoran je u stalnoj potrazi za parcelama koje nikada nisu tretirane i koje su decenijama bile u korovu. To je njegov lični stav i “brend“ koji su potrošači odmah prepoznali. Što se tiče dobrog odabira semena, to se temelji na velikom iskustvu u ovom poslu. U organskoj proizvodnji moraju da se koriste isključivo organska semena, domaća semena koja su na listi ministarstva poljoprivrede ili netretirana- ona koja nisu stigla da se sertifikuju da bi bila organska. Dozvoljene su sorte i hibridi. Kada se jednom kupi seme, svake godine se ono reprodukuje. Na taj način proizvođač poseduje svoja semena za dalju upotrebu i korišćenje.

Kvalitetnija i jeftinija proizvodnja

Kod proizvođača hrane prisutno je razmišljanje da su prinosi proizvoda u organskoj poljoprivredi enormno niži od intenzivne proizvodnje. U tom slučaju, proizvođač želeći sebi da obezbedi sigurne prinose i sam profit, zavisi od gore pomenutog zapada i zapadnjačkih semena. „To je ceo jedan sistem- Bajer, Monsanto, Bipol, koji ubeđuju agronome da rade tako, a onda agronomi utiču na proizvođača. To je jedna hijerarhija. Surova borba. Ali ja se ne plašim nikoga“, napominje Zoran.

organska-hrana-povrce

U pogledu zapada, proizvođač je zavistan od kupovine semena- prva reprodukcija, druga elita, super elita i semenka. Uvežene sorte su slabe pa se uz semena prodaju velike količine preparata. Iz navedenog se vidi međuzavisnost, između proizvođača sa jedne strane i velikih industrija poljoprivrednih hemikalija sa druge, odnosno GMO kompanija.

Pročitajte više: Nestaju pčele, niko ne zna šta je

Ipak, važno je znati da je moguće proizvoditi kvalitetnije i jeftinije. ”Varijanta je mnogo“, ističe Zoran. Želeći da podeli svoje znanje otkrio nam je neke od njih:

Ljudi ne znaju da hektar može da ga košta samo kolika je cena goriva da poseje to seme. Veoma je bitno da imaš orginalan krompir, sortu koja je otporna na bolesti. Takav krompir može da se rasađuje iz krtole, semenke ili pelcera. Kada rodi mladi krompir, ne čupaš ga iz zemlje vec odrgneš , izvadiš 10,15 krompirića, zatrpaš zemljom, a on nastavi i dalje da radi i da se množi. Što se tiče paradajza, on se može rasađivati od zaperka, koji najčešće svi bacaju. On se odlomi, posadi i iznikne novi paradajz. Samo je potrebno malo više vremena dok se razvije koren.“

organska-hrana-voce

Što se tiče same zaštite, prema njegovim rečima, biljke se mogu zaštititi na prirodan način, bez upotrebe pesticida. Za to je potrebno malo znanja i umeća. Na zemljištu se može korisititi organski otpad, lišće, slama, stajsko đubrivo, zeolit, a bilo bi idealno postaviti glistenjake u svaki red. A sve to kad se uradi, to mora da bude kvalitetno, da ima pravi ukus i miris.

Pomoć države u organskoj proizvodnji hrane

Kada je Zoran uplovio u poljoprivredne vode nije znao šta će ga sve čekati. U samom početku to je bila proizvodnja na malo koja je zadovoljavala potrebe njegove porodice i prijatelja. Postepeno, godine truda su učinile svoje i ljudi su počeli da prepoznaju kvalitet njegovih proizvoda. Samim tim potražnja se povećala. Kada je narod počeo da se „budi” Zoran je krenuo sa većim obimom proizvodnje uz malu, gotovo beznačajnu pomoć države. Jedan od vidova subvencije organskog proizvođača jeste plaćanje 30 % od cene jedne rate za sertifikaciju.

razgovor-sa-zoranom-ristanovicem-organska-hrana-cacak-subvencije

Ipak, bitno je naglasiti da postoji i još jedan način subvencije. Odnosno, postojao je. Grad Čačak je za ovu godinu davao subvencije za organsku proizvodnju, a uslov je bio da se učestvuje u raspisanom konkursu. Subvencija za organsku proizvodnju iznosi 30 evra, a za samo apliciranje u konkursu potrebno je da se izvade posredovani list i taksa koji ukupno iznose 2000 dinara. Kada se oduzme cena administracije, Zoran je ostvario pravo na subvenciju u vrednosti od 1000 dinara.

Ljut i pomalo razočaran, Zoran navodi primer subvencionisanja jednog proizvođača iz okoline Čačka koji proizvodi hranu uz korišćenje hemije. On je dobio subvenciju od nepovratnih 9000 evra. Za razliku od spiska za organsku hranu, na spisku za tretiranu hranu se nalaze subvencije za plastenike, navodnjavanje, kopanje bunara i sl, pa se ovim stiče utisak da se ipak na neki način podstiče hemijska proizvodnja.

Pročitajte više: GMO, novi vid ropstva?

Od ove godine, ministarstvo poljoprivrede je totalno ukinulo subvencije za organsku proizvodnju na državnom nivou. Zoran ostaje sam da se snalazi i dovija na različite načine, kako bi izdržao sve teškoće.

Milion i jedan problem.U ovom regionu,malo nas ima, ne možeš da se izboriš. Skupa proizvodnja, skupi organski preparati za zaštitu, mnogo ručnog rada, mašina ne može da završi sve. Suzbiti korov u organskoj proizvodnji je muka. Rade deca, radi žena, snalaziš se.“

Ipak Zoran optimistično gleda ka budućnosti. Ne odustaje od svoje želje i utopistički se bori protiv sistema. Za sada se proširuju malo, po malo. Nemaju sredstava da se prošire više i da samim tim cene padnu. Kada bi imao dosta, spustio bi cenu da bude pristojna, dostupna svima, da kompletno cela porodica potrošača može da se hrani.

Proizvodnja organske hrane ima planetarnu perspektivu. Srbija ima svoju šansu, ali je toliko bedno rukovodstvo i vlast da ne može da konkuriše u svetu i Evropi. U Srbiji, bavljenje ovim je ravno rudarskom poslu. Moraš da imaš motiv, neku straobalnu upornost da bi uspeo. Voleo bih kada bi neko prepoznao to. Da mi da vetar u leđa.“

ORGANSKA HRANA ČAČAK

Organska-hrana-Cacak-Zoran-Ristanovic

KONTAKT

Facebook: Organska hrana Čačak

[Total: 10    Average: 5/5]

3 Comments

  1. S jedne strane bilo bi odlično kada bi ljudi više pravili razliku između organske i neorganske hrane. S druge strane, države pa i Srbija bi trebale da više subvencionišu i pomažu proizvođače organske hrane ali i da vrše edukaciju stanovništva koje su posledice unosa hrane iz kategorije neorgansko i zašto je bolje jesti organsku hranu.

    „Moguće proizvoditi kvalitetnije i jeftinije. ”Varijanta je mnogo“…što bi rekao Zoran.
    Kada bi više bilo ovakvih ljudi i ovako dobrih priča verujem da bi živeli bar za nijasnu bolje.

  2. Slažem se da je neznanje i nerazlikovanje organske od neorganske hrane opšti problem. Pored toga, dodatni problem je što se organska hrana već godinama smatra skupom i nedostupnom prosečnom građaninu, iako je cena malo viša u odnosu na neproverenu hranu koja se nalazi u većini marketa.

    Edukacija građana i samo podizanje svesti stanovništva bi moglo biti jedno od početnih mera koje bi, bar se nadam, urodile plodom.

    Što se tiče države i subvencija, tu nemam mnogo šta da kažem jer je sve jasno iz priloženog teksta… Ipak, mogu samo da se nadam da će se narod vraćati prirodi i postepeno uviđati sve njene dobre i čudesne strane.

    Veliki pozdrav,
    Kristina Milošev

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *